Diskoteka Gajba je bila revolucija u kulturno zabavnom životu
Novog Sada.
Novi Sad je grad pohvala, priznanja i divljenja. Ali voleti svoj
grad, pre svega znači, posvetiti mu pažnju i energiju, da on oživi i ponudi
svoje sadržaje u najboljem obliku. 50 godina svog života ugradio sam u taj
zadatak. I dobio sam najveće priznanje u mom životu od Novosađanke koja danas
živi u Berlinu. “Đorđe Mojić je bio institucija moje mladosti”. To je povod da
predstavim svoj doprinos, dobroj atmosferi i slici života u Novom Sadu.
Počeo sam u Studentskom kulturnom centru u Vase Stajić, čiji je direktor
bio Radmilo Mulić. Bilo je to mesto izuzetnih programa, gostiju, projekata. Kao
urednik, pokrenuo sam, organizovao i vodio diskoteku “Gajba”. Vrlo lepo ju je oslikao
“Luftika”: Petak, subota, ređe nedelja, bili su dani za pravi provod. Izlazak
do ponoći ako si treći, četvrti razred, dok bi se klinci iz prvog i drugog
pokupili već u jedanaest. Početkom sedamdesetih glavno mesto uza zabavu bila je
diskoteka “Gajba”, otvorena u predratnom zdanju gde je sada smeštena Galerija
Pavla Mamuzića. Tu se sedelo na pivskim gajbama (otuda ime kluba) i do besvesti
đuskalo uz Bitlse, Stonse i Cepeline, a ploče su se još “vruće” donosile
direktno iz Londona.
I zaista bilo je to kultno mesto, sam početak, disko i rok kulture
20. veka. Sa minimalnom investicijom Studentskog kulturnog centra. Deo
programskih snaga smo preusmerili na Gajbu, iznajmili ozvučenje i dovodili
razne kolekcionare ploča, U Novom Sadu je bilo lepo biti student.
